Sama u sobici devojka vez veze,
krst u šari crta i kopalja splet,
pale na poljani pune smrtne jeze,
na grudima palih - crta crven cvet.
Nežni konac plete lik hrabrog heroja,
taj je heroj smeli - njene duše knez.
on leži, oboren u žestini boja,
a kraj njega trsku lomi krvav vez.
Crtež je dovršen. Lampa će da zgasne.
Devojka poniknu. Muti joj se vid.
Devojka tuguje. Jeca usred kasne
noći koja šara prozore i zid.
Pogrebne je vence oblačje raznelo,
o njih lunin zape bledi ogrtač.
Tamo gde treperi priviđenje belo,
kraj prozora, drhti devojački plač.