Naša vera još je živa,
svete pesme još nas pale,
sunčano se zlato sliva
na humove razlistale.
Srcem slutim, rodni kraju,
da je lak tvoj korak prosti
i da mnoga vodi k raju
staza tvoje pobožnosti.
K sreći vode puti tvoji,
tek na jednom studen steže
belim plačem one koji
ka novome svetu teže.
Tu su dignute palate
od opeka crkve naše;
Te palate - kazamate
lanci zvekom uspavaše.
Ne preklinji bogom mene
ni da živim ni da ljubim;
Onim putem ću da krenem
rusu glavu da izgubim.