Zar sam ja kriv što mi život nije mio,
Što ujedno volim i mrzim sve ljude.
Znam budućnost moja kakva će da bude,
Jer to je poklon moje muze bio.
Zar sam ja kriv što sam pesnik koji
Peva teške muke i gorke nevolje?
Nisam to postao od sopstvene volje -
Takvu sudbinu usud meni skroji.
Znam - životna staza ružama ne cveta;
Ona je buncanje, duše bolne san,
I pesma moja dosadna je, znam,
Ali ja kriv nisam - takav sam poeta.