Siniša Vuco — Putuj — Tekst

Siniša VucoPutuj

Probudih se zorom, duša nemirna
Pored mene nikog, prazna postelja
Ja sam već odavno sve oprostio
Bilo gdje da krene, čuvao je Bog

Putuj, putuj, srećo moja, putuj daleko
Samo pusti dušu moju i tjelo umorno
Putuj, putuj, srećo moja, putuj daleko
Idi, nek' te njemu nosi more duboko

Tiho i bez nade brojim korake
Neke tuđe usne nježno ljube
Drugog ona sada svojim doziva
Drugi moju čašu vina ispija

Putuj, putuj, srećo moja, putuj daleko
Idi nek te njemu nosi more duboko