Učitava se... |
Ponekad noću dok spava grad,
ti tiho ploviš kroz moje čebe,
i toplo vjetar donosiš,
u oku dragulj probudiš.
Ponekad noću ne ide san,
a malo lane kraj mene čuči,
i pita tiho najtiše,
da li smo isti ko nekad prije.
Ja te volim najviše,
ja te volim najluđe,
moje pjesme najljepše,
pisane su za tebe.
Mirno spavaj golube,
nebo šapće neboj' se.
Tvoje usne kajsije,
nedam nikad nikome.
I kad planeta zastane,
i svi polude, i nekud žure.
Biću uvijek kraj tebe,
dok naše suze postoje.