Učitava se... |
До чела ти се мјесец успиње
Лав сам који те сања успавану
И жар с папира – бијеле пустиње
За моју лавицу оазу савану
Режим на свијет онај у мапама
Свијет је вјетар што носиш у себи
Кидишем на те рукама – шапама
Њежно – да срце не обезнеби
А ти ми – лавица међу људима
Завлачиш прсте у косу – гриву
Да рика заспе на твојим грудима
Да чељуст дише звјезду сањиву
Обнажен свемир тоне у даљ
Један од лавова постаје краљ