Velimir Ralević — Моја лавица — Tekst

Velimir RalevićМоја лавица

До чела ти се мјесец успиње
Лав сам који те сања успавану
И жар с папира – бијеле пустиње
За моју лавицу оазу савану

Режим на свијет онај у мапама
Свијет је вјетар што носиш у себи
Кидишем на те рукама – шапама
Њежно – да срце не обезнеби

А ти ми – лавица међу људима
Завлачиш прсте у косу – гриву
Да рика заспе на твојим грудима
Да чељуст дише звјезду сањиву

Обнажен свемир тоне у даљ
Један од лавова постаје краљ