Velimir RalevićНоћ
Да мрак врага
Не донесе
Моја драга
Осмјехне се
Дахом с вјеђа
Ме призове
Ноћ страх ређа
У низове
Кап без трага
И увири
Моја драга
Мрак умири
У вријеме
Сна спорога
Покрије ме
Њена нога
С које шаке
Моје лају
Да облаке
Уједају