Učitava se... |
Моја драга и ја
Тихо упредамо мисли
Улазећи у шуму
Достојну наше ћутње
Са колибе наше без крова
Ми не проматрамо небо
Кажем јој –
Воли ме мање
Да бих те волио више
У сумрак
Кад постајем вјeтар
Моја драга је врба
Над свјежом хумком сунца