Zašto si tako stidljiva, dobroto?
Taj svijet je tvoj.
Plaši te njegovo kristalno oko,
anđeoski poj.
Dobroto, zašto si zbunjena tako
kao pred sucem?
Brisati suze, znam, nije lako
mrtvačkim rupcem.
Stoput se rastat htjedoh s tobom.
Al načinih te svojim robom.
I tebi jedinoj
Ja svoju nametnut znam volju
kad kruhom nudi me i solju
neprijatelj moj.