Vila bana sa planine zvala — Tekst

Vila bana sa planine zvala

Vila bana sa planine zvala:
- Jesi l', bane šćeri poudao?
- Nijesam ih mnogo ni imao;
Tri imao, sve tri poudao.
Dao Maru bugarskome kralju,
Dao Stoju Beogradu stojnu,
Vasiliju u zemlju Rusiju!
Iz Bugarske poručuje Mara
Da joj dođe u pohode majka,
Da dovede prenejaka Rajka,
Da ponese dragoga kamena.
Pođe majka i povede Rajka.
Kad su bili poljem bugarskijem,
Sretoše ih bugar-čobanice,
Urekoše prenejaka Rajka,
On umrije, žalosna mu majka!
Ne kopa ga đe se drugi kopa,
Već u baštu, pod žutu naranču.
Svako mu je jutro dolazila:
- Sine Rajko, je l' ti zemlja teška?
- Mila majko, nije zemlja teška,
Već je teška đevojačka kletva:
Kad zakune, do neba se čuje,
Kad zaplače, do mora poteče!