Učitava se... |
Ponekad noću, kada nema svjetla
I ne vidi se put od kiše i od vjetra
Sjetim se njega - Karabaja
I tu počinje ta priča, negdje nasred Trebevića
Auto mi je stao u mraku k'o iz krimića
Strava prava - Karabaja
Kad kroz zavjesu od kiše priđe čovjek k'o da kliže
Kožna jakna puna sjaja, pruža ruku
Reče kratko - Karabaja
Ja sam biker, nisam rauber, 'ajde prošetaj do haube
možda napravimo nešto od te tvoje robe s greškom
reče sa smješkom
Ma pusti prdn'o je u šišu, a on samo reče tišu
I dok rukama si pljesn'o, stari auto već je kresn'o
Strava prava - Karabaja
Rekoh sebi simpa junkie - e baš ću pričat' Branki
Haj'mo nešto popit' čovjek si čudan al' duhovit
"Neka hvala" - Karabaja
I još mi je rek'o, prije neg' je nest'o
Dole u Harley baru pronađi moju raju
Reci da sam te ja posl'o i da ti srede motor
Dobar si čovjek imaš jaja, pozdravlja te Karabaja
Karabaja...
Karabaja mora dalje
Karabaja naći mora
Karabaja ne može na nebo
Otić' bez motora
To be continued....
Parkiram se, uđem u Harley bar
I upratim tu sam čovjek vrlo stran
Like a krme in Teheran
Osjetim poglede na sebi i da se smot'o ne bi
Prvi progovaram, sve vas pozdravlja Karabaja
Nasta muk u kafani, ni'ko ništa nije pit'o
Atmosfera je bila k'o kad je umro Tito
Najveći sin
Priđe mi stariji roker "Ma jesi normalan, jeb'o te
Karabaja se, ljepoto, rast'o sa životom
Izbo ga stoper, ukr'o mu motor."
Karabaja mora dalje
Karabaja naći mora
Karabaja ne može na nebo
Otić' bez motora