Učitava se... |
Neki je kos veoma volio grožđe. Jednom ga pozvaše da pomogne orezivati lozu.
– Ne mogu sad! Gradim gnijezdo – odgovori kos i nastavi fićukati.
Kad su okopavali vinograd, opet ga pozvaše.
– Ne mogu sad. Nesem jaja
Dođe i vrijeme prskanja loze. Pozvaše i kosa.
– Ne mogu sad. Sjedim na jajima.
Pozvaše ga da pomogne vezati lozu.
– Ne mogu sad. Hranim mališane.
Trebalo je plijeviti vinograd.
– Ne mogu sad. Kosići su još mali. Ako ih ostavim, pomrijet će od gladi!
Kad je grožđe dozrjelo, obraše ga. A kos reče:
– Zašto niste i mene pozvali u berbu! Došao bih rado, poveo bih i svoje kosiće.