Podižem spomenik
onoj koju volim.
Na prostoru koji sam ogradio,
na kamenu koji je ona
vratila zemlji.
Najprije temelj
u koji sam položio
jedno janje
i dio neba,
zlatna i modra.
I prazan papir.
Neka se moja ljubav
sama ispisuje.
Svake večeri dodajem
po jednu zvijezdu.
Nebu je dovoljno
ono što ima.
Godine prolaze,
ja se saginjem.
Spomenik je veći
od mene.
Noću, za oluje,
odjednom vidim
sjenu križa.
Njegovim čavlom
pišem svoje ime
ispod stihova.