Učitava se... |
Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih
Mislim sreda-četvrtak il već neki od njih
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna
Iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom vetar kinji oblake
Počinje još jedan dan bez nje
Drugari u frci, svi su dužni ko Grci, krupnih predloga par
Kad ono sto marona do prvog im završava stvar
Na starom Trgu Slobode večna revija mode i srce štrucka na tren
Neki plešući mantil, ne, nije njen
A nad Novim Sadom vetar konje propinje
Prolazi još jedan dan bez nje
*
Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva, katkad poduprem šank
I tako, a stara garda iz kvarta još se loži na fank
I proturaju priče da sve curice liče kad je čaša pri dnu
Pa dobro, možda jedna na drugu, ali nikad na nju
A nad Novim Sadom vetar kači ordenje
Prolazi još jedan dan bez nje
*
I lelujam u centru kao fenjer na vetru, jesen protresa skut
Ne vredi, potrebno je bar dvoje da se ukrsti put
Zamrzavam sliku na poznatom liku dok se šunjam u san
Da ne primete tamo da sam odsutan
A nad Novim Sadom primirje
Prolazi još jedan dan bez nje