Đorđe Balašević — Ilona — Tekst

Đorđe BalaševićIlona

Broj otvaranja: 5489

Jednog leta, s kraja sveta,
vozio sam putem sivim.
Ja sam putnik, od tog živim.

Samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio njoj.
Ona je anđeo bila, sa greskom - bez krila, moj san, moja
Ilona, jos se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?

Ilona, tvoja je slika moja ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Dobro guram, kroz život buran
i mada živim dosta sretno,
ja nemam nikoga konkretno,

uz kog bi bio i sretan i lud
i tako miran i siguran svud,
ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć kao moja
Ilona, jos se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i kapetan Kuka?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Slabo pričam, baš nisam vičan,
al' sad reči idu same.
O, život piše ljute drame:

Ja znam detalje, sitnice o njoj,
al' ne znam adresu, telefonski broj,
il' nesto slično po cemu bih saznao gde li je sad izvesna

Ilona, još se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Lutko lepa, dobar dan...




Powered by VegCook.net

© 2006-2019 cuspajz.com