Đorđe Balašević — Neko to od gore vidi sve — Tekst

Đorđe BalaševićNeko to od gore vidi sve

Stevu Čenejca je ubio grom, nežno, k'o rukom,
na širokom šoru, tu negde pred zoru il' pre.
I niko se nije pitao gde se to noću skitao
nego su žalili i sveće palili svi.

Sa njegovim stricem sam proveo dan, bio je očajan.
Al' taj matori momak je imao stomak za sve.
Pa reče: "Eto, tuđeg se latio, zato je glavom platio
- zbog žene svog kuma je sišao s uma sasvim".

Al vidiš, neko to odgore vidi sve,
povlači te konce, igra se.

Postavi na svoje mesto svako dobro,
zlo još pre - sve vide oči sudbine.

Tako, ponekad, te reči mi dođu, k'o jeka,
kad bure se spuste, kad pacovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima, vrate se s lepim danima,
pa idemo dalje i plovidba traje, k'o pre.

Al znam da: Neko to odgore vidi sve...

Lomiš mi srce, k'o bagremov prut, onako, usput.
Kad ostaneš sama ti nađes par dana za nas.
Al' ja crtam svoje krugove i praštam stare dugove
da, možda se varam, al' što da se staram o tom.

Kad uvek neko to odgore vidi sve...