Đorđe Balašević — Priča o Vasi L. 2 — Tekst

Đorđe BalaševićPriča o Vasi L. 2

Znatel' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo...
Jednom devet dana nije izlazio iz birtije... Kažu da je bio čudna sorta?
Otac mu je bio sitni paor... 'ranio je sedam gladni' usti...
Mati mu je bila plava... Tiha... Nežna... Jektičava...
Umrla je s trideset i nešto?
Imali su par jutara zemlje... Malu kuću na kraju sokaka...
Na astalu navek leba... Taman tolko kolko treba... Al je Vasa 'teo mnogo više...

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane... Sat, sa zlatnim lancem... I salaše...
Želeo je njive plodne... Vinograde blagorodne...U karuce pregnute čilaše...
Samo... Nije mogo da ih ima...

Voleo je lepu... Al sirotu... Uzo bi je... Samo da je znao:
Voleš jednom u životu... Sad, bogatu il' sirotu? To ne bira pamet... Nego srce...
Sve se nado da će ljubav proći... Zanavek je otišo iz sela...
Nikad nije piso nikom... Venčo se sa miraždžikom...
Jedinicom ćerkom nekog gazde...
Dobio je konje vrane, po livadi razigrane... Sat, sa zlatnim lancem... I salaše...
Dobio je njive plodne... Vinograde blagorodne... U karuce pregnute čilaše...
Sve je im'o... Ništa imo nije...

Propio se, nije prošlo mnogo? Dušu svoju đavolu je prodo...
Znali su ga svi birtaši... Tražio je spas u čaši... Ali nije mogo da ga nađe?
Mlad je, kažu, bio, i kad je umro... Sred birtije... Od srčane kapi...
Klonula mu samo glava... Ko da drema... Ko da spava...
I još pamte šta je zadnje rek'o:
Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih... Džaba bilo sata... I salaša...
Džaba bilo njiva plodnih... Vinograda blagorodnih... Džaba bilo karuca... Čilaša...
Kada nisam s onom koju volem...