Učitava se... |
Sve češće u okviru crnom
Imena čitam ja vršnjakā
Što skrenuše u tajne mraka.
Naš naraštaj u zèmlju ide.
Na zemlji se je malko vrzo,
A sada u nju ide brzo.
Sve manje zanosā i želja
U sebi ćutim. Zato pamtim
Sve više mrtvih prijatelja.
I njima lica, kretnje, riječi
U meni počesto se bude.
Ja žive gledam mrtve ljude.
Smrt radosti polako truje.
I tamnu pjesmu prolaznosti
Sve glasnije mi uho čuje.