Dragutin Tadijanović — Bilješka o tri vrapca — Tekst

Dragutin TadijanovićBilješka o tri vrapca

U bolnici sam, sedmi dan.
Još malo bolestan. Soba s velikim
Prozorom na jug. I danas je pao
Mraz po krovovima. A sunca nema.

U magluštinu laje nevidljivo
Pseto. Tri su žute ruže u sobi
Uvele; njih mi donese nedavno
Tvoja draga ruka . . . (Čemu to zapisujem?)

Da. Svaki dan, prije podneva,
Na prozor moj, u trećem katu, dolijeću
Tri vesela vrapca, čupava,
Neustrašiva . . . Doletješe opet, i sada,
Pa me stadoše gledati
Mudro, oprezno. A ja im podviknuh:
"Pitam vas, vrapci, raščupanci,
Nevaljanci, šta hoćete od mene, jadnika?
I tko vam dade pravo da skačete
Po prozoru, i da me izazivate . . ."

Al oni me, bez odgovora, još jednom
Pogledaše i . . . Post scriptum: Možda bi
Dobro bilo da pošljem o tome izvješće
Učenjacima, nek odmah dopune
Razmatranja o vrapcima u zimske dane,
Kad padne mraz. A sunca nema.