Dragutin TadijanovićBrijeg
Brijeg koji u predvečerje gledam
Sav je obrastao zelenom šumom
Sav je zelen u podnožju njegovu
Sagrađene su kuće ispod kojih dolje
Jure automobili hode tromi pješaci
Od jutra do kasne noći kad utihne
I pseći lavež i ljudsko govorenje
Gledam taj brijeg a ne znam zna li on
Da znam za njega i za mnoge druge
Koji svoju sliku pružahu mojim očima
I svi će oni biti samo dok bude mene
Al ne zaboga tko to nevidljiv govori
U meni i hoće da me prevari krišom
Brijeg će taj biti živ kad ne budem ni ja ni ti