Dragutin Tadijanović — Čeznuća — Tekst

Dragutin TadijanovićČeznuća

I nad mojim zavičajem, nad žitnim poljima,
Lutaju teški oblaci
Kao ponad bujne šume te
Kojom sad koračam, bez tebe.

Šuma je moj prijatelj jedini:
Pred njom je srce moje
Otvoreno, milo, u tišini
(Molitvenik u ruci pobožnoj).

Šumi kazujem: Za oblakom tugujem,
Za oblakom iznad kuće... njezine.
U šumi, samotnik, drhtim, šapućem, ludujem:
Ja volim srce slomljeno, srce Lelije.

O, kad ću, kada ću gledati
Oblake krupne, vunaste,
Koji u potmulom šumoru
Daleko, daleko putuju... nebom zavičajnim!