Tanja Savić — Poludela — Tekst

Tanja SavićPoludela

Sedeo je preko puta mene
u kafe baru na peronu
dok čekali smo voz za jug
da krene, zalutali u vremenu

Gledao je negde u daljinu
činilo se k'o da sanja
od ljubavi do tuge nit je tanka
a moja je ipak najtanja

Poludela, za jedan dan
sada život dajem ako me se seti
poludela, al' dobro sam
jer to što srcu prija ne može da šteti

Poludela, za jedan dan
pa ga od tada noću sanjam vrlo često
poludela, al' dobro sam
i u grudima mu čuvam jedno mesto

Rekao je tiho doviđenja
i pružio mi ovlaš ruku
sa tom se slikom svakog jutra budim
na jastuku, na jastuku

Put me vodi na sve čet'ri strane
al' ko za inat nikad više
tamo gde još jedna kosa plava
na jesenje kiše miriše