Dragutin Tadijanović — Mladež domovini — Tekst

Dragutin TadijanovićMladež domovini

1

Nema ni oca, ni konja, ni krava.
Svi su u ratu. Samo je Šarulja ostala,
Al ni ona neće da se oteli,
Da mlijeka pijem ujutro.

Naš Sergej (to je zarobljenik, Rus), on svaki dan
Očisti štalu. Lako mu je kad je sama Šarulja.
Onda mene u vinograd vodi i govori,
Al ja ne razumijem. Samo mislim: zašto je on
Iz Rusije u Rastušje došao, a to je jako daleko.
Možda je moj otac još dalje nego Rusija.

Noćas je Sergej pomogao djedu da žito sakriju
U šumu. Zašto meni neće nitko da kaže
Kud su ga skrili? Sigurno misle, malen je
I mogao bi da oda mjesto
Oružnicima kad dođu s bilježnikom plijeniti.
Valjda ne bih bio lud!... Zar nije dosta
Što nam je jučer gospodična zaprijetila batinama
Da svaki mora donijeti krunu za križić.

2

Blago onima koji krunu imaju! I ja sam bio med njima.
Gospodična nam je svima na prsa pribola
Križić na kjojem piše zlatnim slovima:

MLADEŽ DOMOVINI
1914 - 1915

Luka Riđan, i Tunja Tulin, i Martin Bjelobrk,
Nisu imali krune i sad su kažnjeni:
Ne smiju ići s gospodičnom, i s našim razredom,
Na brdo da beru lišće kupina
Od kojeg se, kažu, kuha
Čaj za drage ranjenike

Ja ne razgovaram ni s kim. Ja samo berem
I berem, i mislim na moga oca. I on je ranjen.
I on leži u bolnici, u mjestu Aszod...

Možda će sestra milosrdna
Skuhati čaj mojemu ocu
Od moga lišća, koje ja berem?